Kulturno umetničko društvo "Krušik" u periodu od 12. do 16. avgusta 2017.god. boravilo je na turneji u rumunskom gradu Kalaraš. U ovom malenom gradu na jugu Rumunije odvijao se Internacionalni CIOF-ov festival "Hora Mare", 25. po redu. Ovaj festival, inače revijalni po svom karakteru, okupio je šest država. Pored Srbije, učešće su uzeli: Italija, Bugarska, Slovačka, Crna Gora, kao i domaćin, Rumunija. Društvo "Krušik“ potrudilo se da u što boljem svetlu prezentuje svoj grad i državu.
Raspored satnice događanja na festivalu, koji je precizno određen, bio je od velike pomoći svakoj državi, kako ne bi došlo do bilo kakvih grešaka i propusta u predstavljanju. Prvog dana, u 10h, organizovan je prijem kod gradonačelnika, gospodina Danijela Stefa Dragulina i direktora Kulturne baštine gospodina Vasila Ilijuta. Na prijemu, kao delegati svoje države, bili su po jedan igrački par odeven u svoju tradicionalnu nošnju i rukovodstvo određenog društva. Nakon upućenih reči dobrodošlice gradonačelnika, parovi su govorili o svojoj kulturi, folkloru, objašnjavajući i pokazujući elemente svoje nošnje. Ubrzo nakog svog izlaganja, domaćinima su uručivali poklone, koji su predstavljali simbolične suvenire karakteristične za svaku od zemalja učesnica. U večernjim časovima, održan je prvi nastup, kada je festival zvanično i otvoren. Naše društvo, sa svojom folklornom i orkestarskom sekcijom, izvelo je koreografije "Valjevsku podvalu" i "Šopske igre", kao i prigodnu orkestarsku muzičku tačku. Srpski folklor izazvao je najveće oduševljenje. Mnogobrojna publika svojim dugim aplauzima vraćala je naše članove na ponovni bis. Bili su očarani raznovrsnošću specifičnih koraka, tempom i dužinom igara, pripremljenošću našeg ansambla, melodičnim zvukom srpskih instrumenata.
Sledećeg dana, svi učesnici su uglavnom obilazili sam grad, njegove znamenitosti i značajne spomenike. Grad Kalaraš smešten je u jugoistočnom delu istorijske pokrajine Vlaške, kroz koji protiče reka Dunav. Bogat je mnogim šetalištima i parkovima. Veče je opet, bilo predodređeno za koncerte. Srbija je dopunila repertoar svojih koreografija. Pored "Šopskih igara" i orkestarskih tačaka, naši folkloristi odigrali su "Istočnu Makedoniju". Prilično vremenski duga, i prema mišljenju stručnjaka folkora ne tako laka koreografija, u izvođenju našeg ansambla, izazvala je ponovno oduševljenje, kako kod publike, tako i kod organizatora. Upravo zbog toga, organizatori festivala su predložili da na narednom nastupu, koji bi trebalo da se održi u obližnjem selu Unira, srpska delegacija predstavi znatno više programa, u odnosu na druge države.
Međunarodni festival folklora "HORA MARE" je tradicionalni festival i značajan kulturni događaj koji promoviše folklor, tradiciju i kulturne vrednosti u Rumuniji i drugim zemljama. Festival svake godine nestrpljivo isčekuje veliki broj posetilaca, impresionirani i naviknuti na spektakularne umetničke programe koje nude brojni najbolji ansambli iz celog sveta.
Trećeg dana festivala i nastupom u selu Unira, inače sedištu najznačajnijeg njihovog folklornog društva, mi smo samo učvrstili svoju poziciju u odnosu na druge. Koncert je trajao više od pola sata u kojima su se nizale, već poznate koreografije "Valjevska podvala", "Istočna Makedonija", ali i nove, do tada publici nepoznate, šaljive "Igre iz Banata" i ženska igra "Egejska Makedonija". Posle nastupa, upriličeno je druženje uz večeru. Tokom večere, predstavljali smo svoju kulturu kroz šalu, zabavu, nezvanično, kao i oni nama. Naš orkestar svirao je najpoznatije, izvorne pesme, srpske muzike. U tom trenutku, na licima Rumuna, ali i ostalih prisutnih učesnika, mogla se videti velika zainteresovanost za naš melos, našu narodnu muziku. Još jednom je potvrđeno da srpska tradicija privlači veliku pažnju stranaca.
Pored svakodnevnih koncerata koji su održavani, program se sastojao i od defilea. Defilei su predstavljali lepotu nošnje svih država. Šarenilo, raznobojnost jeste ono što je davalo posebnu iskru ulicama, možda do tada iscrpelog i neprimetnog grada Kalaraša. Možda je do tada bio u senci drugih gradova, ali ovo je bilo njegovo vreme, vreme u kojem on vlada. Revije ovih kostima su mu davali tu snagu. Naša nošnja, koja je izazvala najviše komentara, je nošnja Valjevske podvale. Usaglasili su se, da je veliki broj isprepletanih i dopunjujućih elemenata, ono što je čini najkarakterističnijom. Od ženske marame, košulje, jeleka, suknje, kecelje, sve do muške šajkače, košulje, pantalona, čarapa, jeleka i neozabilaznog pojasa i srpskih opanaka. Programom je predviđena i poseta Gradskom muzeju, u čijem sastavu postoji biblioteka, u kojoj studenti petkom uče. Muzej je ispunjen antikvitetima iz prošlosti, kao i prostorijama koje pokazuju kako je nekada izgledala učionica, kafana, kancelarija. Osim toga videli smo i makete vatrogasnog doma, opštine i drugih građevina napravljenih od čačkalica. Svrha ove posete bila je upoznavanje sa tradicijom i kulturom ovog grada, a samim tim i uviđanja sličnosti sa našom. Ovakvi festivali upravo omogućavaju upoznavanje sa društvima drugačijeg folklora naspram našeg, upoznavanje njihove kulture, navika, osobenosti. Slobodno vreme, naši članovi su provodili sa drugim učesnicima. Upoznali su veliki broj vršnjaka, sa kojima se i danas čuju i svakodnevno su u kontaktu. Drugari sa kojima su se najviše družili, verovatno zbog sličnog mentaliteta i ostvarivanja lakše komunikacije prevashodno zbog jezika, jesu članovi KUD-a "Danilovgrad" iz istoimenog grada, u Crnoj Gori.
Festival je zatvoren još jednim koncertom. Posebnost ove večeri jeste u tome što su neki od učesnika, kao predstavnici svoje zemlje, na kraju konceta odigrali narodno rumunsko kolo, čije su korake učili tokom festivala. Pored toga, svim državama su dodeljene diplome i nagrade za učešće na ovom festivalu.